PLITVICE 16.9.2014.
Zagi je spremio izlet na Plitivice i bili smo pozvani da se pridružimo. Nakon puno premišljanja knjiga je spala na dva slova: Nana i Željo. Možda je značajnu ulogu odigrala cijena karte za Plitvice koja je i sa popustom za grupu trebala biti 100HRK ili 25KM, plus prevoz isto toliko. Mada smo u autu bili samo Nana i ja, odlučio sam da ne vozim do Banjaluke i dalje busom, nego da idem iz Jajca preko Ključa i Petrovca svojim autom.
Ekipu smo sačekali iza granice i potom krenuli prema Plitvicama. Dobra vijest je da smo dobili ulaznice po cijeni od 30HRK ili 7,5KM. Boris i Zagi su vodiči tako da ja nemam nikakve obaveze. Šetamo uz jezero, Nana je prvi put na Plitvicama kao i dosta ljudi iz grupe i čude se ribama koje su navikle da ih hrane turisti i koje nemaju strah od ljudi, nego prilaze uz samu obalu. Prilazimo mjestu gdje se razdvajaju putevi za spilju i poluspilju i prema najvećem slapu na Plitvicama. Pitam Zagija hoće li se ići kroz poluspilju do vidikovca. Oni nikad ne idu, ali mogu krenuti ako ih ja povedem. Kad smo došli do vidikovca Zagi je oduševljen pogledom. Pita me da li postoji odavde put prema Velikom slapu, a da se ne moramo vraćati nazad. "Naravno," odgovaram ja. Nakon par minuta Zagi traži da grupu povedem dalje do drugog vidikovca i dalje prema slapu. Već na mostu prema slapu se povlačim i malo više pričam sa Jasnom prepuštajući ulog vodiča Borisu i Zagiju. Veliki Slap je uistinu impresivan i svi koriste priliku za slikanje. Nakon toga krećemo prema pristaništu i pravimo pauzu za jelo. Od pristaništa ćemo krenuti dalje oko jezera. Pauza nam je uzela previše vremena i jasno je da nećemo stići na posljednji brodić da pređemo dio puta sa njim. Uprava parka će nam ljubazno ostaviti još petnaest minuta vremena koliko će nas brodić čekati.

Nakon izlaska iz parka dogovaramo se da bus ide prvi i bira restoran, a Nana i ja ćemo mojim autom ići iza. Stajemo kod restorana pored buka. Žao mi je što je već mrak i ne može se vidjeti dvorac na vrhu brda. U restoranu je opuštena atmosfera, mnogi naručuju i jelo. Nana i ja se također odlučujemo za večeru. Dajem Jasni i Zagiju svoj mob da skinu slike sa njega. Konačno izlazimo iz restorana i pozdravljamo se. Nana i ja ćemo za Petrovac, a grupa za Prijedor. 

Sve je proteklo u savršenom redu, jedina stvar koja mi je poslije malo pokvarila utiske je dolazak koverte u kojoj me obavještavaju da sam prekoračio brzinu i da sam snimljen na radaru. Iskreno, kad bih birao više volim i platiti kaznu, nego imati kišu na Plitvicama.